Wie die Gläubiger bei einem Grexit bluten müssten + KOMMENTAR

Quelle: Stuttgarter-Zeitungen, 08.07.2015

http://www.stuttgarter-zeitung.de/inhalt.auswirkungen-der-griechenland-krise-wie-die-glaeubiger-bei-einem-grexit-bluten-muessten.ef9bf51a-4585-4490-a7b2-b7a7eb7fac4e.html

"Eine griechische Staatspleite käme den deutschen Steuerzahler teuer zu stehen – aber auch private Investoren wären betroffen. Eine Bestandsaufnahme. 


Frankfurt - An der Wall Street geht bereits die Schadenfreude um: Ausgerechnet die Star-Investoren John Paulson und David Einhorn hätten sich in Griechenland verzockt, berichten US-Medien. Die beiden Hedgefonds-Manager haben Millionenbeträge in griechische Banken investiert. Entzieht die Europäische Zentralbank (EZB) den seit einer Woche geschlossenen Instituten ihre Unterstützung, so könnte Paulson 160 Millionen Dollar (145 Millionen Euro) verlieren, schreibt das USMagazin „Fortune“.
Noch weitaus größere Beträge stehen in Griechenland für ausländische Banken und vor allem für die staatlichen Gläubiger auf dem Spiel. Sollte Griechenland aus der Währungsunion ausscheiden, so müssten die Geldgeber die in den vergangenen Jahren gewährten Kredite wohl weitgehend abschreiben. Allein der deutsche Staat würde im schlimmsten Fall 90 Milliarden Euro verlieren – wenn auch nicht auf einen Schlag.

Die Schulden häufen sich auf 320 Milliarden Euro

Der griechische Staat steht mit fast 320 Milliarden Euro in der Kreide. Der Großteil dieser Schulden besteht gegenüber den Euro-Partnern und dem Internationalen Währungsfonds (IWF), die Athen seit 2010 216 Milliarden Euro geliehen haben. Abzüglich einiger von den Griechen geleisteten Ratenzahlungen belaufen sich die Forderungen von IWF und Euro-Partnern derzeit auf 204 Milliarden Euro. Der deutsche Anteil hieran beträgt nach Berechnungen des Münchener Ifo-Instituts auf 54,5 Milliarden Euro.
Bei einer Rückkehr der Griechen zur Drachme drohen aber noch weitere Verluste: Die Europäische Zentralbank hat vor einigen Jahren zur Linderung der Krise griechische Staatsanleihen erworben, die derzeit mit einem Wert von 17 Milliarden Euro in den Büchern stehen. Hinzu kommen Verbindlichkeiten der griechischen Notenbank gegenüber der EZB. Das Ifo-Institut beziffert sie auf 110 Milliarden Euro, die Commerzbank sogar auf 124 Milliarden Euro. Bei einer Abschreibung der EZB-Forderungen müsste die Bundesbank als größter Kapitalgeber der Europäischen Zentralbank einen Anteil von 25,6 Prozent übernehmen, je nach Berechnungsgrundlage wären das 33 bis 36 Milliarden Euro.

Die Kredite werden frühestens 2028 fällig

Denkbar erscheint allerdings, dass die Griechen zumindest einen Teil ihrer Schulden zurückzahlen. Schließlich werden die Kredite bei den Euro-Partnern frühestens 2028 fällig. Aus diesem Grund kämen die Verluste auch nicht sofort zum Tragen.
Auch die EZB müsste zunächst nur diejenigen griechischen Staatsanleihen abschreiben, die unmittelbar zur Zahlung anstehen. Da die Papiere unterschiedlich lange Laufzeiten haben, werden sie nicht alle gleichzeitig fällig. Die Verbindlichkeiten der griechischen Notenbank, die im gemeinsamen Zahlungsverkehrssystem Target 2 aufgelaufen sind, könnte die EZB nach Einschätzung der Commerzbank sogar „theoretisch ungeschmälert in ihrer Bilanz stehen lassen“. Allerdings würde ein solches Vorgehen die ohnehin schon angekratzten Glaubwürdigkeit der Zentralbank weiter beschädigen.
Sollte die EZB aus diesen Erwägungen heraus doch einen Großteil ihrer Forderungen abschreiben, so müssten die Verluste die nationalen Notenbanken tragen – allen voran die Bundesbank. Sie müsste dann möglicherweise vom Staat rekapitalisiert werden, mindestens aber ihre bisherigen Gewinnausschüttungen an den Finanzminister einstellen. Die Kosten trüge in beiden Fällen der Steuerzahler.

Auch private Gläubiger wären betroffen

Doch auch private Gläubiger wie Paulson wären von einer griechischen Staatspleite betroffen. Banken und andere Großinvestoren halten nach Informationen der Nachrichtenagentur Reuters noch rund 40 Milliarden Euro an griechischen Staatsanleihen. Ein Großteil davon wird bei Fondsgesellschaften wie der Allianz-Tochter Pimco, Putnam Investments und dem französischen Vermögensverwalter Carmignac vermutet. Diese Riesen haben aber nur Bruchteile ihres Gesamtvermögens in griechische Schuldtitel investiert.
Ansonsten liegen die Staatsanleihen hauptsächlich bei griechischen Banken, ausländische Institute haben ihre Bestände weitgehend ausgemistet. Für sie bestehen die Risiken vor allem darin, dass nach einem Euro-Austritt zahlreiche Unternehmen und Banken in Hellas zahlungsunfähig werden dürften. Bei der griechischen Privatwirtschaft haben Kreditinstitute aus anderen europäischen Ländern nämlich durchaus noch Geld im Feuer, laut der offiziellen Statistik der Bank für Internationalen Zahlungsausgleich (BIS) rund 40 Milliarden Euro. Auf die deutschen Banken entfallen davon etwa zwölf Milliarden Euro. Die Deutsche Bank bezifferte ihr Griechenland-Engagement in ihrer letzten Quartalsbilanz auf 2,7 Milliarden Euro, nach Abzug aller Sicherheiten bliebe ein Restrisiko von 528 Millionen Euro."

KOMENTAR:

Drama sa grckom ekonomijom i politickim vodstvom traje vec dugo vremena. Grcka je zapravo cijelo vrijeme u bankrotu, medjutim pokusava se pronaci model spasavanja u kome zapravo Europska unija spasava svoj obraz, a ne grcku ekonomiju. I ako grcka mora izici iz Eurozone i ponovo uvesti drahmu nece se nista posebno dogoditi. Grcki narod ce se tako i tako morati snabdjeti sa hranom i lijekovima, bez obzira koji se model primjeni. Jutros sam na radio slusao da u Grckoj nervoza i napetost rastu. Svaki grk moze dnevno podignuti samo 60 Eura sa bankomata, ugrozeni su vozaci kamiona koji za 60 € ne mogu natociti pun rezervoar goriva. Takodjer je na radiju saopceno da ponestaje proizvoda u prodavaonicama i da su police sve praznije. Mislim da se treba pripremiti za humanitarnu pomoc Grckoj. Ona nece jos dugo izdrzati na politickom kursu koji vodi. Ili ce vlada dati ostavku, ili ce morati napustiti Eurozonu. Ako i dobiju ponovo kratkorocnu financijsku pomoc, kad se novac potrosi ponovo ce se vratiti danasnje stanje. Humanitarna pomoc u vidu lijekova, mlijeka, brasna te drugih prehrambenih proizvoda ce biti vjerovatno u prvom trenutku neophodna. Gornji clanak govori o tome tko je sve pogodjen financijskom krizom u Grckoj. Da li je zapravo fer da stanovnistvo Europske unije u nedogled financira grcku ekonomiju? Ili je bolje sa malo manje ponosa podvuci crtu i uciniti ispravan korak. Nezavisna lista koja nosi naziv "ZAUVIJEK VJERNI EKONOMIJI"  bavi se ekonomijom Republike Hrvatske koja se puno ne razlikuje od grcke ekonomije. U vrlo jednostavnih 7 tocaka ekonomskog programa lista nudi jednostavna, ali i ucinkovita rijesenja za preokret hrvatske ekonomije sa silazne putanje u uzlaznu. Vise o listi mozete vidjeti pod slijedecim linkom.
Ugodan dan i lijep pozdrav iz Stuttgarta. Drazen Katic

http://drazenkatic.blogspot.de/2015/06/za-5-izbornu-jedinicu.html

TOTALNI KRAH NA AZIJSKIM BURZAMA Cijene dionica strmoglavo padale: 'Nikad nismo vidjeli ovakav slom' + KOMENTAR

Clanak je citiran iz portala "Jutarnji.hr", dana 08.07.2015

"TOKIO - Na azijskim su burzama u srijedu cijene dionica oštro pale jer se ulagači plaše da će daljnji snažan pad burze u Šangaju, unatoč nizu mjera kineskih vlasti, dovesti do slabljenja drugog po veličini svjetskog gospodarstva.

Na Tokijskoj je burzi Nikkei indeks u 7,30 sati bio u minusu 2,5 posto, dok su cijene dionica u Singapuru, Južnoj Koreji, Australiji, Hong Kongu i Šangaju potonule između 1 i 4 posto.
Zbog toga je MSCI indeks azijsko-pacifičkih dionica, bez japanskih, u 7,30 sati bio na gubitku 2,7 posto, skliznuvši na najnižu razinu u godinu i pol dana.

Na samom početku današnjeg trgovanja u Šangaju su cijene dionica potonule 8 posto. Premda su kasnije gubici smanjeni na otprilike 4 posto, ulagači na svim azijskim burzama sa strepnjom prate razvoj situacije u Šangaju.
"Početni gubici u Šangaju izgledali su kao pad s litice, što je uvelike utjecalo na raspoloženje ulagača", kaže Ayako Sera, ekonomist u Sumitomo Mitsui Trust Bank.

Od polovice lipnja indeksi u Šangaju potonuli su više od 30 posto, što znači da je tržište zaronilo u područje 'medvjeda', 20 posto ispod svoje prethodne najviše razine.
Unatoč nizu mjera kineske vlade i središnje banke, tržište se ne uspijeva smiriti. Samo jutros više od 500 kompanija prekinulo je trgovanje njihovim dionicama na burzi, kako bi spriječile pad cijena, pa je sada suspendirano trgovanje sa čak 1.300 dionica, 45 posto svih dionica uvrštenih u Šangaju.
"Nikada prije nisam vidio ovakav slom. Mislim da nitko nije. Likvidnost je totalno presušila. Mnogi ulagači željeli bi zadržati blue chip dionice. No, kako su mnoge male kompanije suspendirale trgovanje njihovim dionicama, kao jedini način da bi se smanjile rizične pozicije preostaje prodaja blue chipova", kaže Du Changchun, analitičar u tvrtki Northeast Securities.
Kako se mali ulagači, koji imaju velik udjel u vlasništvu dionica u Kini, panično povlače s tržišta, od polovice lipnja izgubljeno je oko 3.000 milijardi dolara tržišne vrijednosti kineskih kompanija, čije su dionice uvrštene na burze.
Sada se već pojavljuju strahovanja da bi slom burze mogao negativno utjecati na kinesko gospodarstvo, što ovdašnji ulagači smatraju većim rizikom od grčke krize u eurozoni.

"Posljedice tržišne korekcije tek će uslijediti. Očekujemo daljnje usporavanje rasta kineskog gospodarstva i potrošnje, slabije poslovne rezultate kompanija i veći rizik od financijske krize", pišu analitičari Bank of America Merrill Lynch.
Postoji bojazan da bi se zabrinutost zbog kineskog burzovnog sloma mogla preliti i na druge svjetske burze. Trenutačno su terminski indeksi na Wall Streetu u minusu 0,7 posto, pa bi u današnjem trgovanju na najvećoj svjetskoj burzi mogli biti izbrisani svi jučerašnji dobici.
A na valutnim je tržištima euro pod pritiskom jer se grčka dužnička tragedija nastavlja. Jutros je njegov tečaj skliznuo 0,2 posto, na 1,0990 dolara, krenuvši prema najnižim razinama u mjesec dana.

U odnosu na japansku valutu, cijena eura pala je 0,5 posto, na 134,15 jena.
Japanska valuta, koju ulagači smatraju sigurnim utočištem za kapital u nesigurna vremena, ojačala je i prema američkoj, pa je tečaj dolara pao 0,4 posto, na 122,05 jena.
Posljedica je to neizvjesnosti u vezi sudbine Grčke. Premda su joj partneri iz eurozone dali još jednu priliku za dogovor, nakon što su grčki građani na referendumu u nedjelju poručili da više ne žele politiku štednje, Atena jučer nije kreditorima predložila novi plan reformi, koji bi bio temelj za nastavak pregovora.

Stoga su jučer čelnici eurozone na hitno sazvanom sastanku samo načelno raspravljali o problemu.
EU ima detaljno razrađen scenarij za izlazak Grčke iz eurozone, koja mora do četvrtka predati prihvatljiv zahtjev za novu financijsku pomoć ili se u suprotnom neće moći izbjeći crni scenarij, upozorili su u utorak čelnici eurozone.

Predsjednik Europske komisije Jean-Claude Juncker kazao je kako bi želio da Grčka ostane u eurozoni, ali da se od nje očekuje vjerodostojan plan reformi. Ne bude li dogovora do nedjelje, kada se održava novi summit svih 28 članica EU-a, ne može se isključiti izlazak Grčke iz eurozone.
Burno je posljednjih dana i na naftnim tržištima zbog grčke krize, slabosti kineskog gospodarstva i očekivanja da će se postići kompromis između zapadnih sila i Irana o njegovom nuklearnom programu. U tom slučaju, ublažile bi se sankcije Iranu i otvorio put za povećanje izvoza nafte te zemlje.
Nakon što su u ponedjeljak pale između 6 i 8 posto, pa se jučer ponešto oporavile, danas su cijene nafte ponovno u silaznoj putanji. Na američkom je tržištu cijena barela pala 0,7 posto, na 51,95 dolara, dok je na londonskom tržištu skliznula 0,5 posto, na 56,55 dolara. To su najniže razine cijena nafte od travnja.

KOMENTAR:

Pad vrijednosti dionica na azijskim burzama me zapravo nije zatekao. Azijsko trziste je ogromno, proizvodnja svakodnevno raste, potrosnja sirovina je ogromna, a samim time i globalno zagadjenje u kome Azija zajedno sa Amerikom i Europom prednjaci. Veliki problem azijskog kontinenta na kome posluju gotovo svi mega koncerni je neljudski uvjeti za rad radnika, posebice u industriji tekstila te fenomen modernog robovlasnistva koje je u Aziji najjace. 

Prije nekoliko godina provlacilo se po medijima da ce 2015. biti globalni financijski krah iniciran slomom vrijednosti nekretnina u Kini. Da li ce se to dogoditi 2015. ili 2017. nebitno je. Kina je izgradila na stotine modernih gradova koje danas nazivaju "gradovi duhova" posto u njima nitko ne zivi. Takozvani "financijski balon u podrucju nekretnina" je napuhan do maksimuma i pitanje je trenutka kada ce puknuti. Kada taj balon pukne tada se po meni predvidja scenarij koji smo dozivjeli 2008. godine kada je doslo do sloma trzista nekretnina u SAD-u. 

Nezavisna lista koja nosi naziv "ZAUVIJEK VJERNI DOMOVINI" je svoj program sazela u kratkih i jasnih 28 tocaka. U podrucju ekonomskog razvoja Hrvatske nezavisna lista se fokusira na ulaganja niskog rizika posebice u podrucju odrzivih izvora energije, gdje prednjaci solarna energija. 

Republika Hrvatska svoju godisnju potrebu za strujom podmiruje i sa 25% uvoza struje iz Slovenije (nuklearna energija). Taj ogroman novac koji se svaki mjesec placa treba preusmjeriti u fotnnaponske sustave koje je moguce za pocetak postaviti na sve zgrade drzavnih institucija pocevsi od opcinskih i zupanijskih zgrada, vrtica, skola, bolnica, pa na kraju i crkvenih objekata ,naravno u suglasnosti sa crkvom. Postavljanje fotonaponskih sustava na krovove crkava i crkvenih objekata posebice je izrazeno kod protestanske crkve u Baden-Württembergu. Mogucnosti razvoja su ogromne, gornja granica ne postoji, jedino treba birati ispravan put. Vise o nezavisnoj listi mozete vidjeti pod slijedecim linkom. Ugodan dan i lijep pozdrav iz Stuttgarta. Drazen Katic 
 

http://drazenkatic.blogspot.de/2015/06/za-5-izbornu-jedinicu.html

INDIKATOR – "JAČANJE ZAŠTITE NACIONALNIH PARKOVA I PARKOVA PRIRODE TE SPOMENIKA KULTURE"

Ovaj indikator se mjeri u površini (ha) zaštićenih nacionalnih parkova, parkova prirode i spomenika kulture u odnos na ukupne površine.

Indikator podrazumijeva zaštitu:

• parkova prirode
• spomenika kulture (stare zgrade i građevine, dvorci, stare drvene ili kamene kuće, spomenici, itd.)
• nacionalnih parkova
• posebno zaštićenih biotopa

Savezna njemačka pokrajina Baden-Württemberg je 1990. godine imala 1,2% zaštićenih površina u odnosu na ukupnu zemljišnu površinu. Dvanaest godina kasnije zaštićene površine su iznosile 2,5%, značajno ispod prosjeka Savezne Republike Njemačke (ca. 4,5%). Potpuno je jasno da je industrija i vrlo gusta naseljenost odnijela svoj danak u Baden-Württembergu. Kakva je daljnja strategija očuvanja i zaštite parkova prirode i spomenika kulture u toj pokrajini meni za sada nije poznato.

U blizini glavnog željezničkog kolodvora u Štutgartu postoji ruševina iz srednjeg vijeka "Alte lust Haus" koja do danas nije rekonstruirana. Često se pitam zašto grad koji posjeduje toliko novca i toliko jaku industriju ne investira jedan dio sredstava u rekonstrukciju i obnovu te građevine. Rekonstrukcija građevine bi upotpunila kulturnu ponudu grada Štutgarta.

Indikator "Jačanje zaštite nacionalnih parkova i parkova prirode, te spomenika kulture" igra za Republiku Hrvatsku ogromnu važnost. Ta se važnost pored ekološke i kulturološke komponente ocrtava i u domaćem bruto društvenom proizvodu. Pošto je najvažnija gospodarska grana Republike Hrvatske turizam, taj indikator treba vrlo često koristiti za mjerenje i usporedbu.

Također u Republici Hrvatskoj treba razmotriti mogućnosti zaštite novih parkova prirode ili biotopa.

Spomenuti ću jedan primjer. Ja sam rođen u Dugoj Resi. Kroz taj mali grad protječe rijeka Mrežnica. Za vrijeme socijalističkog samoupravljanja u pogonu je bila "Pamučna industrija Duga Resa" koja je ispuštanjem kemikalija redovito zagađivala rijeku. Privatizacija 90. godina dovela je do potpunog gašenja Pamučne industrije te su poslovni prostori i zgrade pripali u privatne ruke. Pozitivan aspekt gašenja Pamučne industrije u Dugoj Resi je da od strane Pamučne ne postoji više zagađivanje rijeke kemikalijama. Modernizacijom otpadnih voda više se "otpadne vode" ne ispuštaju u rijeku, već se na propisan način ekološki zbrinjavaju. Sve navedeno dovelo je do pojave ekološke rehabilitacije rijeke, te do obnove flore i faune. Zadnjih godina se zamjećuje u rijeci Mrežnici "riječni rak" (lat. Astacus astacus) za koga je specifično da obituje u vrlo čistoj vodi.
Nekoliko zadnjih godina priča se među građanima Duge Rese da će jedan dio rijeke Mrežnice (područje Zvečaja) biti proglašeno parkom prirode.
Do danas se to nije dogodilo. Vjerovatno proces proglašenja mora proći vrlo stroge ekološke uvjete. Proglašenje dijela rijeke „Mrežnice“ parkom prirode donijelo bi prosperitet lokalnom stanovništvu kako u ekološkom tako i u ekonomskom smislu.
To je samo jedan od primjera kako u Republici Hrvatskoj treba težiti i boriti se za dodatne „zaštićene površine“. Republika Hrvatske nikada neće imati razvijenu industriju poput Savezne Republike Njemačke. Međutim dobro je da je tako. Industrija donosi radna mjesta i ekonomsku stabilnost, ali nemilosrdno uništava prirodu. „Čista industrija" je tek na svome začetku.
Strateški plan Republike Hrvatske treba biti daljnji razvoj i profesionalizacija nacionalnog turizma, zaštita prirode te otvaranje novih radnih mjesta u „cijelogodišnjoj turističkoj ponudi“!

Ovo je jedna od tema objavljenih u mojoj četvrtoj knjizi “ODRŽIVA EKONOMIJA REPUBLIKE HRVATSKE”!

Izdanje knjige dostupno je na hrvatskom jeziku preko izdavačke kuće „Peleman Industries NV“

Više o knjizi možete vidjeti pod:

http://www.shopmybooks.com/BE/de/book/dra%C5%BEen-kati%C4%87/odr%C5%BEiva-ekonomija-republike-hrvatske

mr.sc. Dražen Katić, dipl.ing.

P.S. POD SLIJEDEĆIM LINKOM MOŽETE POGLEDATI 28 TOČAKA PARLAMENTARNOG PREDIZBORNOG PROGRAMA NEZAVISNE LISTE "ZAUVJEK VJERNI DOMOVINI!

http://drazenkatic.blogspot.de/2015/02/za-hrvatsko-iseljenistvo.html

 

Mercedes-Benz und smart auf e-Mission im Montafon + KOMMENTAR

Quelle:

http://supablog.de/mercedes-benz-und-smart-auf-e-mission-im-montafon/

Presse-Information  01. Juli 2015

Die Elektrifizierungswelle von Mercedes-Benz und smart rollt weiter ungebremst. Mit hocheffizienten Fahrzeugen mit Verbrennungsmotoren, Elektroautos mit Batterie für die Stadt und das urbane Umfeld sowie mit Plug-In Hybriden für längere Fahrten, gemischten Streckenprofilen und größeren Fahrzeugen ebnet die Daimler AG ihren „Weg zum emissionsfreien Fahren“. Vom smart über die Mercedes-Benz B-Klasse und der S-Klasse bis hin zum Sportwagen Mercedes-AMG SLS und auch Nutzfahrzeuge: Elektromobilität ist fester Bestandteil der Produktstrategie.

Die Mercedes-Benz Plug-In Hybrid-Offensive steht aktuell besonders im Fokus: Bis 2017 werden zehn Modelle auf dem Markt sein – im Schnitt bedeutet das alle vier Monate eine Neuvorstellung. Nach dem letztjährig vorgestellten S 500 e und dem im März 2015 erfolgreich gestarteten C 350 e rollt im August mit dem GLE 500 e 4MATIC bereits das dritte Modell zu den Händlern. Alle drei Plug-In Hybrid Versionen stellen sich während der Silvretta spannenden Challenges. Zusätzlich gewährt Daimler den Teilnehmern der alljährlichen E-Rallye einen Ausblick auf ein weiteres Modell seiner hybriden Produktoffensive: den kompakten SUV GLC 350 e 4MATIC.

Der smart electric drive ist bei der Silvretta E-Rallye ein Fahrzeug der ersten Stunde. Und sein Erfolg ist ungebrochen. Nicht umsonst ist der elektrische Cityflitzer zum dritten Mal in Folge das erfolgreichste Elektrofahrzeug in Deutschland. Die Markteinführung des neuen smart fortwo und forfour ist gerade in vollem Gange. Deren elektrische Varianten kommen 2016. Die B-Klasse Electric Drive stellt sich dieses Jahr zum zweiten Mal der alpinen Herausforderung und auch der Mercedes- AMG SLS Coupé Electric Drive darf nicht fehlen.

Die Batterie – Herzstück von Elektrofahrzeugen
2009 brachte Mercedes-Benz mit dem S 400 HYBRID als erster Hersteller weltweit ein Serienhybridfahrzeug mit Li-Ionen Batterie auf den Markt – der Durchbruch in der Stromspeichertechnik. Seitdem hat das Unternehmen seine Batteriekompetenz kontinuierlich weiter ausgebaut. Alle aktuellen Mercedes-Benz Plug-In Hybride und Elektrofahrzeuge basieren auf dieser Technologie. „Die Lithium-Ionen-Technologie ist die effizienteste Batterietechnologie, die wir zurzeit haben und weist zusätzlich noch deutlichen Spielraum nach oben auf“, so Harald Kröger, Leiter Entwicklung Elektrik/Elektronik & E-Drive Mercedes-Benz Cars.
 Es gibt zurzeit keine andere Batterietechnologie, die alle geforderten Parameter wie Qualität, Leistung, Lebensdauer, Kosten, etc. gleichermaßen erfüllt. Erst Lithium-Schwefel-Systeme versprechen innerhalb der nächsten Dekade einen Technologiesprung: Insbesondere in puncto Kosten und Reichweite erwartet uns dabei eine Revolution.“ Dass die Verfügbarkeit hochkomplexer Batteriesysteme auch in Zukunft eine enorm wichtige Rolle für die Automobilindustrie spielen wird, hat die Daimler AG schon sehr früh erkannt. Das Unternehmen ist mit seiner 2009 gegründeten Tochterfirma, Deutsche ACCUmotive, heute der einzige Hersteller mit eigener Batteriefertigung in Europa und baut deren Kapazitäten aktuell großflächig aus. Nicht zuletzt mit Blick auf die neueste Produktinnovation: dem Mercedes-Benz Energiespeicher.
Vom Auto ans Netz: Stationäre Energiespeicher für Privat und Industrie

Mit der hundertprozentigen Tochter Deutsche ACCUmotive ist Daimler kürzlich in das Geschäft mit stationären Energiespeichern eingestiegen. „Mercedes-Benz Energiespeicher sind das beste Beispiel dafür, dass Lithium-Ionen Batterien Made in Germany ein Zukunftsmodell sind“, so Harald Kröger. „Elektromobilität ist nicht nur das Produkt ‚Auto‘ selbst. Letzten Endes entscheidet die Kombination aus Produktangebot, Ladeinfrastruktur und Services, wie schnell sich die neue Technologie durchsetzt.“
Der erste Lithium-Ionen-Speicher im industriellen Maßstab ist bereits am Netz. Die Produktvariante für Privathaushalte ist seit Anfang Juni bestellbar und wird ab September ausgeliefert. Kröger: „Was sich auf Millionen zurückgelegten Kilometern unter widrigsten Bedingungen wie Hitze und Kälte bewährt hat, bringt auch für einen stationären Einsatz die besten Voraussetzungen mit. Die Energiewende kommt damit nicht nur auf die Straße, sie kommt auch ins Haus.“

Silvretta E-Auto Rallye: Mercedes mit sieben Fahrzeugen am Start
Die Silvretta Hochalpenstraße im österreichischen Montafon gilt als eine der schönsten Panoramastrecken der Alpen. Vom 2. bis 5. Juli 2015 wird sie zum Schauplatz der legendären Silvretta Rallye mit rund 150 Oldtimern und 30 lokal emissionsfreien Elektroautos. Mit insgesamt 366 Kilometern, Steigungen von über 2.000 Höhenmetern und einem Gefälle von teilweise über 16 Prozent bietet die Silvretta E-Auto Rallye den Teams an drei Tagen ein anspruchsvolles Terrain.

Von Anfang an und damit 2015 zum sechsten Mal in Folge nehmen Mercedes-Benz und smart bei der Silvretta E-Auto Rallye teil – und stellen mit sieben Elektro- und Hybridfahrzeugen erneut die größte Flotte der E-Rallye:
smart BRABUS electric drive cabrio
Mercedes-Benz B-Klasse Electric Drive (zwei Fahrzeuge)
Mercedes-AMG SLS Coupé Electric Drive
Mercedes-Benz C 350 e
Mercedes-Benz S 500 e
Mercedes-Benz GLE 500 e 4MATIC

KOMENTAR:

Nezavisna lista "ZAUVIJEK VJERNI DOMOVINI" je segment elektromobiliteta u pogledu stvaranja novig radnih mjesta ali i poboljsanja kvalitete turizma elektricnim vozilima stavila u fokus. Lista razmatra elektromobilitet u vidu koristenja elektricnih vozila, el-mopeda i elektricnih brodica u daleko intenzivnijoj mjeri nego sto je to bilo do sad zastupljeno. Proizvodna mogucnost smatra se kooperacija sa nekim od jakih automobilskih koncerana, kooperacija u obliku proizvodnje dijelova za elektricna i hibridna vozila. Vise o programu mozete vidjeti na slijedecem linku.

Ugodan dan. Drazen Katic

http://drazenkatic.blogspot.de/2015/06/za-5-izbornu-jedinicu.html

HDZ: Događa se egzodus Hrvata, SDP: Rješavamo problem + KOMENTAR

Tekst je citiran iz online portala "Poslovni.hr", dana 07.07.2015

"Iseljavanje iz Hrvatske tema je na kojoj su se u utorak u Hrvatskom saboru sukobili HDZ i SDP pa tako najjača oporbena stranka tvrdi da se događa egzodus Hrvata, a vladajući SDP uzvraća da problem iseljavanja postoji, ali da ga aktualna vlast rješava.
Činjenica je da se događa egzodus Hrvata iz Hrvatske i da se na različite načine pokušava manipulirati brojakama, ustvrdila je Sunčana Glavak (HDZ) nakon stanke koju je tražilo više saborskih klubova.
Ljudi, kaže, odlaze jer nemaju posla, sigurnu egzistenciju, jer ne mogu plaćati račune.
Glavak vrlo sumorno opisuje hrvatsku stvarnost te navodi da je porastao broj blokiranih građana i njihov dug, da je porastao javni dugi i da je aktualna Vlada svakog građanina zadužila za 65 tisuća kuna.
U dvije godine, samo u Muenchenu se prijavilo 15.500 ljudi, u jednoj katoličkoj misiji, tvrdi Glavak koja vladajućima poručuje neka prestanu manipulirati brojkama i dodaje da se tu radi o istinskim ljudskim sudbinama.
"Iluzionisti koji putuju diljem Hrvatske govore nam 'uvodimo red', a s druge strane vidimo redove na autobusnim i željezničkim kolodvorima", kaže te poručuje da Hrvatskoj treba zaokret, zaustavljanje iseljavanja te ocjenjuje ključnim pitanje demografske politike.
"Ne želimo biti mirni i pasivno promatrati dok pred nama odlazi hrvatska budućnost", poručila je HDZ-ova zastupnica.
Problem iseljavanja postoji, ali mi ga rješavamo, uzvratio je, u ime vladajućih, Nenad Stazić (SDP) te naveo da se ponavljanjem netočnih, izmišljenih podataka želi kod građana izazvati osjećaj tjeskobe.
Pozivajući se na službene podatke Državnog zavoda za statistiku i EUROSTAT-a, Stazić navodi da je u zadnje dvije godine iz Hrvatske iselilo oko 36 tisuća građana, a uselilo 21 tisuća.
"To znači da se zbog migracija smanjio broj stanovnika za približno 15 tisuća", precizirao je.
Od 2004. do kraja 2014. u Hrvatsku se doselilo 10.214 osoba više nego što je odselilo u druge zemlje, kaže Stazić, "dakle, iz Hrvatske je od 2004. do danas odselilo 118.502 stanovnika, a doselilo 128.716 stanovnika".
Stazić opetuje kako je strateški cilj aktualne Vlade zadržati što više mladih, a najbolji način za to je, kaže, oporavak gospodarstva i stvaranje novih radnih mjesta.
Podaci pokazuju da, nakon šest godina krize, raste broj zaposlenih - u Hrvatskoj je danas 34 tisuće više zaposlenih nego u istom razdoblju lani, kaže Stazić.
Podsjeća da Vlada od početka ove godine posebnim mjerama potiče zapošljavanje mladih i da je u prvih pet mjeseci 18 tisuća mladih do 30 godina dobilo ugovor o zapošljavanju za stalno. Kroz mjeru stručnog osposobljavanja za 1.600, odnosno 2.400 kuna mjesečno, prošlo je 100 tisuća mladih.
"Imali ste osam godina da uvedete takvu mjeru", predbacio je HDZ-u, te mu poručio kako je "u vrijeme kad je HDZ vodio državu mladima bilo glupo učiti i stjecati diplomu, jer su vidjeli da HDZ-ovci svoje diplomske radove prepisuju i diplome kupuju".
Naslijedili ste zemlju sa gospodarskim rastom od 5 posto, ostavili je sa minusom od 2,2 posto, (mi) smo konačno uspjeli napraviti plus, ova Vlada uklanja posljedice vašeg kaosa, uvodi red, podiže plaće, rješava kamatne stope, zaključio je Stazić.
I Damir Kajin (ID) upozorava da bi pitanje demografije moglo postati pitanje svih budućih pitanja.
Lošim ocjenjuje što je Hrvatska 'isušila' demografski potencijal BiH.
"Europa predviđa da će u sedam godina iz Hrvatske otići 200 tisuća ljudi, BiH je isušena, ali ako Bosna i Hercegovina ostane bez hrvatske komponente, ne da BiH neće biti Bosna i Hercegovina nego će i Hrvatska imati znatno većih problema", upozorava Kajin.
Josip Salapić (HDSSB) drži da bi demografija trebala biti tema "prave" saborske rasprave, ali tek kad prođu izbori.
Upozorava da su Slavonija i Baranja u dosta teškom stanju, nikoga ne proziva, krivi "našu kolektivnu političku svijest", odnosno "podmetanje nogu u izbornim kampanjama - tko će bolje, više ili jače nekoga nagaziti, a ne prepoznavati prave probleme".
"Ako smo se borili za jedinstveno tržište rada, ne možemo sada reći da je to loše, ali je loše ako ljudi bježe iz Hrvatske jer nemaju radna mjesta", kaže zastupnik i upozorava da se upravo to dogodilo u Slavoniji, gdje su nestale brojne, velike tvrtke. To vam je 'rak rana' hrvatskog društva i to je problem koji treba rješavati smisleno i konsenzusom ljevice i desnice, poručuje.
Predsjednik Sabora Josip Leko opetuje nezadovoljstvo što su klubovi iskoristili praksu i održali 'konferenciju za tisak'.
Ipak, napredak je da su svi govorili o istoj temi, dodao je.
"Jedino što mogu na kraju reći, u svoje ime, je da se politički rezultati ne dobivaju retorikom, bez obzira koje teme izabrali", poručio je predsjednik Sabora."

KOMENTAR:

Masovno iseljavanje iz Republike Hrvatske te useljavanje u druge europske zemlje pojacalo se u zadnje dvije godine. Tu situaciju mogu promatrati u gradu Stuttgartu u kome zivim. Sve cesce se cuje razgovor nasih ljudi na ulici, u tramvaju, prodavaonicama i drugim mjestima gdje se gradjani Stuttgarta javno okupljaju i zadrzavaju. U fitness studio u koji vec duze odlazim fenomen useljavanja je potpuno vidljiv. Prije godinu dana tu i tamo se nasao netko tko govori hrvatski. U zadnje vrijeme gotovo na svakom treningu cuje se hrvatski jezik. 

Ovo je 4 egzodus hrvatskog naroda koji je povijest zabiljezila. Razlog je pretezno ekonomska situacija. Da li ce se ukinutim radnih dozvola za Hrvate u vecini europskih zemalja taj egzodus povecati nemoguce je to u ovom trenutku sagledati. 

Mnogi ljudi pamte Njemacku iz dobrih vremena kada se moglo raditi i zaraditi. Takodjer i sada ima dovoljno posla u toj zemlji. Medjutim primanja posebice u nekvalificiranim zanimanjima nisu bes velika. Kada se podmire osnovni zivotni troskovi, ne ostane bas puno. Tom novom situacijom u Njemackoj neki ce biti i zateceni jer su ocekivanja drugog karaktera. 

Kako zaustaviti egzodus Hrvata i ponuditi im zivotne uvjete dostojne covjeku? To pitanje se proteze medijima te ga svako postavlja. Ono sto mnogi ocekuju od Republike Hrvatske je raditi i zaraditi. I neki od onih koji rade ne dobivaju redovito place. To dodatno obeshrabruje zaposlenike, one koji traze posao ali i politicke strukture u zemlji. Sitiacija je u zemlji kako ekonomski tako i politicki vrlo kompleksna.Tesko ce se naci dovoljno kvalitetno rijesenje da u kratkom vremenu poboljsa zivotni standard gradjana i tako dijeluje protiv trenda iseljenja po modelu "trbuhom za kruhom". 

Nezavisna lista koja nosi naziv "ZAUVIJEK VJERNI DOMOVINI" pripremila je za nadolazece parlamentarne izbore 28 tocaka programa. 7 tocaka programa bave se iskljucivo ekonomskim razvojem Republike Hrvatske. Vise o programu nezavisne liste mozete vidjetislijedecim linkom. Ugodan dan. Drazen Katic

http://drazenkatic.blogspot.de/2015/06/za-5-izbornu-jedinicu.html

INDKATOR - „RACIONALNO KORIŠTENJE ZEMLJIŠNIH POVRŠINA“

 Mjeri se u m²/ha površine koje se koriste za izgradnju stambenih i poslovnih prostora u odnosu na ukupnu površinu županije ili općine.

Pošto su ukupne zemljišne površine „ograničeni resurs“ prilikom planiranja i izgradnje stambenih i poslovnih prostora županije i općine trebaju povesti brigu o dva važna faktora:

1. Stvarna potreba stanovništva za novim stanovima, prodajnim centrima, poslovnim i radnim prostorima
2. Zaštita i umjerena upotreba zemljišnih površina kao „važnog resursa“

Nekontroliranom i pretjeranom upotrebom zemljišnih površina za gradnju činimo nepovratnu štetu u pravcu:

• gubitka obitavališta za biljke i životinje, te samim tim i redukciju flore i faune
• gubitka površina za uzgoj voća, povrća, žitarica, te ispašu sitne ili krupne stoke
  

  
  

  
  
• redukciju pčelarstva
• smanjenja apsorbcije vode „kišnice" ili topljenog snijega, te samim tim smanjenje količine pitke vode iz donjih slojeva zemljišne kore

Njemačka pokrajina Baden-Württemberg je 2012. godine imala udio izgradnje stambenih i prometnih površina u odnosu na ukupnu površinu pokrajine od gotovo 32%. Njemačka vlada je u okviru strategije održivog razvoja odlučila da do 2020. godine uporabu površina za izgradnju stanova i prometnica svede na 30 hektara /danu na području cijele Savezne Republike. Shodno tome pokrajina Baden-Württemberg ima za cilj minimirati uporabu površina na 3 hektara / danu do 2020. godine.

Do sada je upotreba zemljišnih površina iznosila oko 6,7 hektara / danu. Dugoročni cilj koji si je postavila pokrajina Baden-Württemberg je „Nula-neto cilj“, a to znači, koliko objekata se sruši (u m²) toliko će se novih objekata i prometnica sagraditi.

Taj cilj ukazuje na jaku želju za prosperitetom održivog razvoja. Ono šta sam ja primjetio u gradu Štutgartu je da se agresivno zadire u nove zemljišne površine, te nemilosrdno grade novi prodajni prostori i ogromne pjesačke zone pokrivene betonskim, odnosno kamenim pločama. Također sam primjetio da je u samome centru grada sve manje zelenila, manje drveća i manje travnatih površina. U ljetnim danima kada prigrije sunce postaje neizdrživo isijavanje topline iz gradskog betona, tako da stariji građani mogu tek navečer izići iz svojih stanova. Po meni grad Štutgart vodi potpuno krivu politiku gradnje i uređenja prostora, redovito ne pitajući građane za njihovo mišljenje i želje. U toj politici jedino dobro zarađuju poduzeća i tvrtke koje obavljaju radove po nalogu grada Štutgarta. Taj fenomen je postao javna tajna, pa se zna da određeni političari gaje „uski kontakt“ sa građevinskim firmama koje se redovito angažiraju za izvođenje radova u gradu.

Moje je mišljenje da postoji prevelika destrukcija flore u samome centru grada Štutgarta, a time i faune, nedovoljna cirkulacija svježeg zraka, te preučestala pojava alergija kod male djece i odraslih osoba koje žive u centru grada. Grad Štutgart je niz godina vodeći grad u Njemačkoj po visokoj koncentraciji CO2 i drugih štetnih oksida. Sadašnja vlast u Štutgartu koju čini koalicija Socijaldemokrata i Stranke zelenih nije učinila potrebne mjere da se stane na kraj zagađenju grada. Bivši glavni gradonačelnik grada prof.dr. Wolfgang Schuster (CDU) se zalagao za ekološki osvješteni grad, za razvoj elektromobiliteta i uporabu električnih bicikala, te pješačenje.

Nadam se da će ova kratka priča o gradu Štutgartu pozitivno utjecati na političare hrvatskih županija i općina, tako da prilikom uporabe zemljišnih površina za novogradnju posebno vode računa o ovom vrlo važnom indikatoru - „Racionalnom korištenju zemljišnih površina“!

 Ovo je jedna od tema objavljenih u mojoj četvrtoj knjizi “ODRŽIVA EKONOMIJA REPUBLIKE HRVATSKE”!

Izdanje knjige dostupno je na hrvatskom jeziku preko izdavačke kuće „Peleman Industries NV“

Više o knjizi možete vidjeti pod:

http://www.shopmybooks.com/HR/en/book/dra%C5%BEen-kati%C4%87/odr%C5%BEiva-ekonomija-republike-hrvatske

mr.sc. Dražen Katić, dipl.ing.

P.S. POD SLIJEDEĆIM LINKOM MOŽETE POGLEDATI 28 TOČAKA PARLAMENTARNOG PREDIZBORNOG PROGRAMA NEZAVISNE LISTE "ZAUVJEK VJERNI DOMOVINI!

http://drazenkatic.blogspot.de/2015/02/za-hrvatsko-iseljenistvo.html

ŠTO ĆE SE DOGODITI S GRČKOM I EUROZONOM? Ovo su tri najizglednija scenarija + KOMENTAR

 Citirani tekst je iz online portala "Jutarnji.hr", dana 06.07.2015,

"Grčka vlada mora nekako osigurati 2,2 milijarde eura mjesečno za plaće u javnom sektoru, mirovine i socijalnu pomoć, dok istovremeno presušuju porezni prihodi zbog zatvorenih banaka.

Iako je nekoliko europskih lidera upozoravalo da bi grčko "ne" na referendumu značilo odluku o grčkom napuštanju eurozone, grčki premijer Aleksis Cipras rekao je da odluka birača ne znači mandat protiv Europe. Kako su se jučer 60-postotnom većinom grčki birači izjasnili za odbijanje europskih prijedloga kojim se novac uvjetuje nužnim reformama, otvara se logično pitanje o mogućem razvoju događaja.

BBC izdvaja tri moguća scenarija koji u svojoj srži problematiziraju budućnost grčkih banaka i fondove za hitne slučajeve Europske središnje banke (ECB). To su 'Grexit' nakon raspada pregovora, kolaps grčkih banaka što vodi ili 'Grexitu' ili spašavanju zbog mira u eurozoni, te posljednji scenarij koji priželjkuje da vođe eurozone pristanu na revidirani sporazum.
Većina komentatora kao najigledniju mogućnost vidi izlazak Grčke iz eurozone nakon propasti pregovora. Grčki premijer Cipras rezultat referenduma pokušava prikazati kao osnaženje njegovih pregovaračkih pozicija kako bi postigao održivi sporazum, ali većina europskih dužnosnika s druge strane stola ishod referenduma vidi kao kraj priče, te nužnost brze odluke o zatvaranju grčkih banaka. Primjerice, pomoćnik njemačke kancelarke Sigmar Gabriel sinoć je rekako da je grčki premijer "srušio zadnje mostove preko kojih bi Europa i Grčka mogle doći bliže kompromisu".

Danas slijedi sastanak Upravnog vijeća ECB-a, zatim samit vođa eurozone i sastanak ministara financija eurozone u utorak. No, općenito se ne očekuju vesele vijesti.
Sudbina grčkih banaka i dalje je neizvjesna. Ciprasova vlada obećala je da će se banke otvoriti u utorak, ali teško da će ih ECB napojiti s 89 milijardi eura hitne pomoći da zadrže likvidnost, pa su im dani praktički odbrojani. Dakako, postoji mogućnost da banke ponovno otvore vrata s paralelnom valutom prije ponovnog uvođenja upokojene grčke drahme.
Suočena s prijetnjom potpune propasti grčkog gospodarstva, Europska unija mogla bi se odlučiti rekapitalizirati grčki bankarski sustav. No, u tom slučaju mogle bi se pojaviti neželjene političke posljedice u drugim zemljama eurozone, poput primjerice Španjolske, gdje vladajućoj politici prijeti oporba koja se zalaže protiv mjera štednje. Španjolski premijer Mariano Rajoy prošlog je tjedna izjavio da bi izlazak Grčke iz eurozone bio "negativna poruka da je euro članstvo reverzibilno".
Najveći grčki kreditor, fond za spas eurozone EFSF, već je zaprijetio da će zbog grčkog neplaćanja lipanjske rate duga MMF-u zatražiti povrat 130,9 milijardi eura koje duguje Grčka.
U slučaju da se europski lideri suglase i da se izbjegne propast banaka, koliko god to sada izgledalo nemoguće, kriza će biti riješena. Treba se prisjetiti da je nekoliko dana prije referenduma grčki premijer predložio okvir za sporazum i reforme na koje bio mogao pristati, što nije bilo toliko daleko od zahtjeva kreditora.
Razlika je bila u tome da je tražio treći "bailout" težak 29,1 milijardu eura. Cipras sada ima i dodatni adut u obliku izvještaja MMF-a koji je objavljen tri dana prije referenduma, a u kojem se navodi da Grčka treba značajan oprost duga, gotovo 50 milijardi eura u razdoblju od tri godine.
Kako su grčke financije uopće zapale u takvo stanje? Od 2010. grčka se vlada oslanjala na dva spašavanja od bankrota koja su pružili EU i MMF u ukupnoj vrijednosti 240 milijardi eura. Zadnju isporuku novca od međunarodnih kreditora Grčka je dobila u kolovozu 2014. i kada je sporazum istekao 30. lipnja Ciprasova vlada nije uspjela platiti ključnu otplatu MMF-u u iznosu od 1,5 milijardu eura.
MMF to tehnički smatra "kašnjeme u otplati", ali EFSF tvrdi da je to ustvari bankrot.
Grčki dug sada iznosi ukupno više od 300 milijardi eura, što je oko 180 posto grčkog BDP-a.
Građani u Grčkoj sada na bankomatima mogu podizati maksimalno 60 eura gotovine dnevno, a grčka vlada mora nekako osigurati 2,2 milijarde eura mjesečno za plaće u javnom sektoru, mirovine i socijalnu pomoć, dok istovremeno presušuju porezni prihodi zbog zatvorenih banaka.
Kako se do sada nikada nije dogodilo da jedna država članica napusti europsku monetarnu uniju, nitko doista ne zna što se može dogoditi. No, odluka ECB-a da zamrzne likvidnost grčkih banaka praktično je označila prvi korak u tom smjeru.
Šteta je već počinjena: deseci milijardi eura već su povučeni s privatnih i poslovnih računa. U slučaju forsiranog stečaja Grčka bi doživjela instantnu devaluaciju i inflaciju, a na međunarodnim bi tržištima kapitala godinama bila nepoželjna poput Argentine 2002. godine.
Turistički sektor, koji predstavlja jednu od najprihodovnijih grana grčke ekonomije, bio bi teško pogođen. Neki ekeonomisti pak smatraju da bi povratak drahmi u konačnici mogao imati blagotvoran učinak na grčko gospodarstvo, ali u kratkoročnim okvirima teško je vidjeti pozitivne strane takvog ishoda.
Jedna od najboljih potencijalnih mogućnosti je da Grčka provede "kontrolirani stečaj", pri čemu bi svi zaposleni koji primaju plaću iz državnog proračuna dobivali zadužnice, što bi funkcioniralo kao paralelna valuta.
Koliko grčka kriza može utjecati na ostatak Europske unije? MMF je upozorio da preostaju "rizici i ranjivosti", te se očekuje oštar pad svjetskih financijskih tržišta.
'Grexit' bi značio da ECB mora otpisati kao gubitak 118 milijardi eura posuđenih grčkim bankama i 20 milijardi eura potrošenih na kupovinu obveznica grčke vlade. Dakako, ECB bi se mogao dokapitalizirati pukim tiskanjem novca, no na takav potez bi se Njemačkoj digla kosa na glavi.

KOMENTAR:

Nakon danasnje ostavke grckog ministra financija tenzije ce se smanjiti. Da li ce Grcka dozivjeti bankrot ili ne to je potpuno nebitna stvar. I u ovom slucaju i u slucaju bankrota te izlaza iz eurozone Grcka nema novca za podmirenje dugova te za funkcioniranje drzavnog sektora. To konkretno znaci da ce Europska unija morati financirati u daljnjem periodu Grcku drzavu kao do sada. Dugorocno Europska unija si prizeljkuje drugacijeg politickog partnera pa ce Grcka vlada da bi ostala na vlasti morati bolje suradjivati s Unijom. Inace nece izdrzati politicke pritiske u zemlji i van nje. 

Sto se tice Republike Hrvatske ministar Lalovac izjavljuje da je Hrvatska gora od Grcke. To je uistinu tako. Republika Hrvatska je zemlja koja se nalazi u jednoj vrsti bankrota. Taj bankrot nije javno priznan i prozvan ali on postoji.  I sam porast BDP-a koji se nedavno povlacio po medijima je obicna manipulacija brojevima i statistikom u cilju izbjegavanja mogucih socijalnih nereda u vecem obliku. Europska unija si ne moze istodobno priustiti dva grcka scenarija i stoga radije igra na kartu "laganog porasta BDP-a" nego da se ocituje o realnoj financijskoj situaciji Republike Hrvtaske. 

Nezavisna lista koja nosi naziv "ZAUVIJEK VJERNI DOMOVINI" predvidja 28 tocaka predizbornog programa od kojih su 7 tocaka posvecene ekonomskom napretku. Vise o programu mozete vidjeti pod slijedecim linkom. Ugodan dan. Drazen Katic 
 

http://drazenkatic.blogspot.de/2015/06/za-5-izbornu-jedinicu.html